PANEL diskusija “Po jutru se dan poznaje”, posvećena reditelju i ovogodišnjem laureatu “Statuete slobode” Mladomiru Puriši Đorđeviću, odžana je danas u Galeriji Centra za kulturu Sopot, u okviru 48. “Sofesta”.
- 95 godina i sedamdesetak igranih i dokuentarnih filmova do sada, ono su o čemu govorimo kada kažemo Puriša Đorđević. On je u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji uvek bio drugačiji. Snimiti “Opštinsko dete” 1953. i zatim “Dva zrna grožđa” u vreme kada su se skoro po difoltu morali snimati filmovi iz Drugog svetskog rata nije naišlo na odziv publike. Čak ni “Prvi građanin male varoši” i “Leto je krivo za sve”, oba iz 1961, nisu bitnije promenila odnos prema njemu. Ipak, prva asocijacija na Purišu ostaju “Devojka”, “Jutro”, “San” i “Podne”. U vreme njihovog nastanka prva tri filma smatrana su Purišinom ratnom trilogijom i dobili su “Sedmojulsku” nagradu. Sva Purišina dela jesu kulturna dobra od najvećeg značaja i prema toj ostavštini moramo se vrlo pažljivo odnositi - rekao je filmski poslenik Radoslav Zelenović.
O najznačajnijim delu Đorđevićevog stvaralaštva, ratnoj i poratnoj tetralogiji, govorili su i filmski kritičari Srđan Vučinić i Dejan Dabić.
- Ako biste uzeli sve prizore iz “Jutra” i stavili ih na veliki zid, ono bi postalo umetničko platno na kojem se smenjuju šala i burleska uz nabrajanje 72 načina klanja čoveka. To bi postalo naša “Gernika” u kojoj su disharmonične slike utkane u jedno značenje u kojoj laž i iluzija otkirvaju istinu. Ta Purišina “Gernika”, koju je istkao u filmovima kao što su “Jutro” i “San”, jeste do danas neprevaziđeno na sceni srpskog i jugoslovenskog ratnog filma - ocenio je Vučinić.
U diskusiji je učesvovao i novinar Miloš Jevtić, koji je na osnovu razgovora vođenih sa rediteljem napisao delo “Domaće igralište Puriše Đorđevića”, u izadanju “Beogradske knjige”
- Ona publici može pomoći da Purišin život sagleda onako kako ga on vidi. Od malog dečaka u vreme okupacije, do boravka u logoru i bavljenja fudbalom. Takođe, može se saznati kako je rasla Purišina filmska gramatika i kakav je odnos on imao prema svom delu - objasnio je Jevtić.
Sam Puriša prisetio se skoro filmskih detalja kada su ga krajem 1941. uhvatili Nemci, te napomenuo kako je sa divom našeg glumišta Milenom Dravić snimio 11 ostvarenja.
- Napravio sam tridesetak raznih biografija, poput onih o nosiocu dvostrukih odlikovanja Budi Davidoviću ili poslednja o Branku Ćopiću. Dajem Avramoviću kopije da iskoristi to u budućnosti - kazao je Đorđević.
Umetnički direktor Filmskog festivala u Sopotu Aleksandar Avramović najavio je da će sledeće godine u okviru pratećeg programa pubilika moći da vidi izbor Purišinih filmova, koji nisu do sada prikazani, i da će biti izdata monografija sa teksovima o Puriši kao i nekoliko njegovih kratkih proznih radova.
Posle panela usledila je počana projekcija Purišinog filma “Jutro” iz 1967. godine, a “Sofest” će svečano biti zatvoren sutra dodelom nagrada.
izvor: Večernje novosti
![[ 159.36KB]](/upload/images/box_download.png)
