"Južni vetar" je film kakav je Srbija dugo čekala

Svaki put kada gledate film koji se dugo najavljuje postoji onaj pomešan osećaj uzbuđenja i straha, jer šta ako se ispostavi da je hajp bio neosnovan? Niko ne voli da iz bioskopa izađe razočaran, ali posle "Južnog vetra" ćete moći da budete razočarani samo ako ste kupili karte za "Hotel Transilvanija" pa greškom zalutali na projekciju ovog filma, nadajući se da ćete videti svoje omiljene crtane junake.

Mogli bismo "Južni vetar" da opišemo kao film o beogradskom podzemlju i organizovanom kriminalu, jer mu to i jeste radnja. Mogli bismo da kažemo da je ovo film koji pokazuje borbu dobra i zla na način koji nije stereotipan, već oslikava kako se ta borba vodi unutar svakog od nas. "Južni vetar" bi, takođe, mogao da bude opisan i kao film o granicama koje je čovek spreman (ili nije spreman) da pređe. Ili bismo mogli da vam kažemo da je ovo suštinski film o porodici, jer na neki način on to i jeste. Ali hajde za početak da kažemo da je novi rediteljski poduhvat Miloša Avramovića jedan uzbudljiv krimi triler koji će vas držati prikovane za sedište bioskopa dva puna sata i koji je srpskom filmu zaista bio potreban. 

Radnja filma je smeštena u današnji Beograd, gde glavni lik Petar Maraš (Miloš Biković), mladi pripadnik automobilske mafije koju predvodi opasni Car (Dragan Bjelogrlić), jednog dana ukrade kola koja ni slučajno nije smeo da ukrade, jer pripadaju ozloglašenom Golubu (Nebojša Glogovac) vođi mafije koji radi za šefa policije. I tu kreće haos, pun akcije, ludački brze vožnje, napetih momenata i neizvesnosti, a sve to je fino ispresecano duhovitim opaskama glavnih likova i scenama koje unose idealnu dozu smeha u inače dosta tragičnu situaciju.

Međutim, uporedo sa glavnom radnjom, film pruža i jako realan uvid u stanje jedne srpke porodice u ovakoj situaciji, što se posebno dobro vidi u odnosu Maraša i njegovog oca, kog glumi Bogdan Diklić, kao i majke (Jasna Đuričić). Mama kuva sarmu za svog sina, iako zna da je član mafije, pakuje mu hranu i ljubi ga. Otac je, s druge strane, toliko razočaran putem kojim mu ide sin da to ispoljava kao mržnju. Za onaj deo gledalaca koji su u porodici imali nekog problematičnog ove scene mogu da budu i više nego poznate. I bolno istinite.

Posebno zanimljiv deo priče jesu one scene u kojima likovi pokazuju na šta su sve spremni i koje granice će preći da bi uradili ono što su zacrtali. To dosta dobro oslikava sjajni Glogovac, čiji lik u jednom trenutku zverski ubija čoveka dok se u pozadini čuje dečja muzika. Ubistvo se dešava u podrumu, a sprat iznad njegov sin predškolskog uzrasta slavi rođendan, sa sve drugarima, rodbinom i balonima. U jednom trenutku vidimo Glogovca kako se igra sa sinom, a već u sledećem kasapi nekoga ko mu se usprotivio jer u ovom svetu stvari jednostavno tako funkcionišu.

U likovima ćete prepoznati ljude koje verovatno znate ili ih viđate na ulici. Videćete baju iz kraja koji je mnogo brz i opasan, bučan i uvek spreman za kavgu, a videćete i onog malog ljigavog lika kog svi izbegavaju (u ovom slučaju cinkaroš Jani, kog glumi Srđan Todorović). Videćete dobrog momka koji je pošao lošim putem i devojku koja pati jer je dečko zapostavlja. Jedna od najvećih prednosti ovog filma je upravo u tome što likovi deluju tako realno, uopšte nisu iskarikirani i prenaduvani, već su stvarno momci sa beogradskog asfalta koje znamo.

Ovo je krimi triler i, u skladu sa time, ima dosta scena koje biste očekivali u takvom filmu - tu je pucnjava, tu su ubistva, krv, batine, brza vožnja, droga... Ali je sve to snimljeno na nivou koji zaista deluje svetski. Odlična gluma i sjajan scenario dodatno je upotpunio izbor muzike, koja počinje numerom "Luda po tebe", bugarskom verzijom hita Lepe Brene, i završava se pesmom "Četiri strane sveta" koju su Coby i Senidah napravili posebno za ovaj fim, jer takva muzika se idealno uklapa uz radnju. Sve u svemu, pravo osveženje za domaći film i jedno od onih ostvarenja koja bih preporučila svakome, a posebno ljudima koji "ne gledaju domaće filmove".