PO JUTRU SE DAN POZNAJE

Pozdravljamo autore, glumce i druge umetnike i filmske radnike, kojima je obezbeđena prijatna vožnja fijakerima. Poseban pozdrav upućujemo hiljadama ljubitelja filma iz Sopota i okoline, uključujući i Beograd, jer Sopot i Kosmaj su mnogima rezervna adresa. Decu i odrasle čeka raznovrsni  muzički program, tradicionalni vatromet i bogata trpeza od 22 filma.

Za filmske sladokusce iz glavnog grada, koji ne mogu da nam se pridruže u Sopotu, i ove godine je predviđen „Sofest plus“. U Domu omladine Beograda biće prikazani  nagrađeni filmovi, a ulaz je besplatan, kao i za sve projekcije u Sopotu.

U takmičarskoj konkurenciji imamo 18 filmova, od kojih je sedam iz manjinskih koprodukcija. Ovaj podatak ukazuje da je urodila plodom aktivnost Filmskog centra Srbije u povezivanju sa kinematografijama sa prostora bivše države, a i sa drugim evropskim zemljama. Praktično, na delu će biti smotra filmskih ostvarenja EX-YU, što je dragocena prilika za publiku da dobije uvid u tokove filmske indusrtije i njenom kvalitetu na širem prostoru.

Filmovi se odlikuju tematskim i žanrovskim bogatstvom i kreativnom raznolikošću i među autorima i u glumačkim kreacijama. Posebno raduje brojnost i kvalitet mladih autora i glumaca.

Iz te kvalitetne grupe nam dolazi i članica ovogodišnjeg žirija, najbolja glumica na prošlogodišnjem festivalu. Koristim se ovom prilikom da Jovani Gavrilović čestitam nedavnu Sterijinu nagradu. U žiriju su i doajen Sopota Radoslav Zelenović, direktor Festivala na Paliću i filmski kritičar Dejan Dabić, selektor Filmskih susreta u Nišu.

Na predstojećem festivalu u Sopotu ukazaćemo posebnu pažnju i odati više nego zasluženo priznanje i počasti legendarnom filmskom umetniku i književniku Mladomiru Puriša Djordjeviću.

Njegova 96. godina života,  koja je počela da teče od Djurdjevdana, samo je povod, ali svakako jedinstven, pa mu želimo još mnogo zdravlja i - stvaranja.

Ili, jednostavnije rečeno, da snima filmove i piše divne priče.

Doduše, Đorđević  je, tačno pre 10 i po godina, obećao da više neće pisati knjige, niti snimati filmove i tu navodnu odluku obrazložio u svom tradicionalnom ironično-vickastom stilu:

"Jednom prilikom su mi rekli: 'prestani, nemaš više talenta'! Možda ću ga ponovo dobiti u 90. godini, pa čekam tu poruku".

On je jedan od retkih u svetskoj istoriji filma koji u ovim svojim  godinama stvarno snima. Ovih nedelja upravo nastaje dokumentarni film o još jednom velikanu naše umetnosti - Matija Bećkoviću, koji tim povodom govori:

„Puriša je neumoran“, on neprestano govori u filmovima. To bi mogao biti film, to je odlična ideja za film… I tako već godinama slušam od njega o njegovim planovima, tako da me nije začudilo kad sam ja došao na red. Puriša je, pre svega, izvanredan pisac, a sve to što piše, pa i filmovi koje snima, uvek su pesnički, poetski, lirski.”
 

Puriša je uvek bio ispred drugih, na čelu kolone duha i stvaralaštva. On je bežao i svojim mislima,  uranjajuci u nove, još  slojevitije od prethodnih. Samo je deo tog vulkana misli i ideja završio na filmskoj ili video traci i u tekstovima, među kojima mnogi čekaju da dobiju svoje knjige gde bi uvek bili spremni da oplemene neke nove radoznale generacije.

On je uvek bio nezadovoljan ostvarenim, čak i ljut na sebe što novopristigla misao nije došla ranije, kad je bio u prilici da je ugradi u film.

I u umetničkom cilju u filmu o Matiji, Puriša je ostao dosledan svojoj poetici i praksi:

„Film mora da izazove ona osećanja koja ja imam prema Matiji — da ga volim i da ga mrzim. To je osobina svakog dobrog filma, da u jednom kadru kažeš — ovo je lepo, a već u sledećem — čudi me da je režiser to upotrebio.“

Imao sam sreću da mu par puta puta budem od pomoći,  koliko sam mogao, i bio sam u prilici da svedočim o žaru u očima,  o hitrosti u pokretu, o svevidećem biću, koje se u trenutku nađe svima,  da pomogne, posavetuje i ohrabri. Od snimatelja do glumca, od organizatora do šminkerka,  pa opet -  do glumca. On je bio spona, osnova i potka budućeg ćilima koji se zove film. Glumac mu je uvek bio centar svega. Od gorolomnosti  Mirčete Vujičića do tananosti Milene Dravić i od svega drugog što su glumci imali u sebi,  a on to nepogrešivo prepoznavao,  Puriša je pleo plotove oko planinskih avlija, razotkrivao nizbrdice revolucija u koje je verovao, pokazivao lomove među dojucerašnjim priateljima, narodima i državama, ali i vajao najnežnija gnezda ljubavi, sazdana od ushićenja i suza.

Po jutru se oduvek dan poznavao, a u Purišinom filmskom delu su date projekcije budućnosti, uključujući i ovu, koja je naša sadašnjost. Veliki umetnik je ukazao koja zla, koje korove treba uništiti. Moćni gospodari sudbina naroda su i tada, kao uvek, opasnost videli u filmu, u umetnosti i genijalnom umetniku.

I tako, iz decenije u deceniju, do Purketove desete, neka nam je živ i zdrav, ništa se nije promenilo. Život ljudski i društvo, umesto blagorodnosti, plemenitosti i blagostanja, sve više bivaju obeleženi suprotnim svojstvima, do potpunog poniženja najvećeg dela čovečanstva.  Za čoveka - jedinku bore se još samo umetnici i filozofi.

Puriša Djordjević je i danas u prvim redovima.

O velikom filmskom reditelju govorićemo na panelu u petak, 5. jula, koji će se održati u Galeriji Centra za kulturu, gde će biti postavljena izložba plakata Purišanih filmova i sjajnih fotografija Branka Belića,velikog majstora i Purketove prijatelja.  Na panelu će uvodne reči imati filmski znalci: Srdjan Vučinić, Radoslav Zelenović, Dejan Dabić i Jovan Marković.

Pozivam i druge poštovaoce velikog dela našeg Purketa i kolege novinare da nam se pridruže.

Imaćemo i počasnu projekciju  “Jutra”, kojim je naša, tj. ondašnja jugo-kinematografija napravila prvi veliki korak u svet. Ostaje i kao večiti spomenik veličanstvenoj Mileni Dravić.
 

Prvi dan festivala je, u pravom smislu reči, dan publike.

Sigurni smo da će ih biti više hiljada. A pravi razlog je u kvalitetu programa.

Posebno smo zahvalni Big bendu RTS-a koji je promenio raspored svojih obaveza da bi uveličao početak našeg festivala.

Pozdravićemo i muzičku grupu: “Kal” i folklor KUD-a iz grada domaćina, a poseban umetnički doživljaj će doneti ponoćni koncert Jelene Tomašević.

Svima hvala.

Dve godine pre poluvekovnog jubileja festivala, opet će pobednici biti: film i publika.

 

Aleksandar Avramović